3. урувзлаваг̇г̇о
1. батамаурувзласуд̇д̇ам̣
21. звам̣ мз суд̇ам̣ сам̣. ни. 1.173 ааг̇ад̇ам̣ – згам̣ самаяам̣ бхаг̇аваа саавад̇т̇ияам̣ вихарад̇и ж̇зд̇аванз анаат̇абин̣д̣игасса аараамз. д̇ад̇ра ко бхаг̇аваа бхигкуу ааманд̇зси – ‘‘бхигкаво’’д̇и. ‘‘бхад̣̇анд̇з’’д̇и д̇з бхигкуу бхаг̇авад̇о бажжассосум̣. бхаг̇аваа зд̇ад̣̇авожа –
‘‘згамид̣̇аахам̣ , бхигкавз, самаяам̣ урувзлааяам̣ вихараами наж̇ж̇аа нзран̃ж̇арааяа д̇ийрз аж̇абааланиг̇род̇хз батамаабхисамб̣уд̣̇д̇хо. д̇асса маяхам̣, бхигкавз, рахог̇ад̇асса бадисаллийнасса звам̣ жзд̇асо баривид̇агго уд̣̇абаад̣̇и – ‘д̣̇угкам̣ ко аг̇аараво вихарад̇и аббад̇иссо. гим̣ ну ко ахам̣ саман̣ам̣ ваа б̣раахман̣ам̣ ваа саггад̇ваа г̇арум̣ гад̇ваа г̇аругад̇ваа (сий. бий.) убаниссааяа вихарзяяа’’’нд̇и?
‘‘д̇асса маяхам̣, бхигкавз, зд̇ад̣̇ахоси – абарибуурасса ко ахам̣ сийлагканд̇хасса баарибуурияаа ан̃н̃ам̣ саман̣ам̣ ваа б̣раахман̣ам̣ ваа саггад̇ваа г̇арум̣ гад̇ваа убаниссааяа вихарзяяам̣. на ко банаахам̣ бассаами сад̣̇звагз логз самаарагз саб̣рахмагз сассаман̣аб̣раахман̣ияаа баж̇ааяа сад̣̇звамануссааяа ан̃н̃ам̣ саман̣ам̣ ваа б̣раахман̣ам̣ ваа ад̇д̇анаа сийласамбаннад̇арам̣, яамахам̣ саггад̇ваа г̇арум̣ гад̇ваа убаниссааяа вихарзяяам̣.
‘‘абарибуурасса ко ахам̣ самаад̇хигканд̇хасса баарибуурияаа ан̃н̃ам̣ саман̣ам̣ ваа б̣раахман̣ам̣ ваа саггад̇ваа г̇арум̣ гад̇ваа убаниссааяа вихарзяяам̣. на ко банаахам̣ бассаами сад̣̇звагз логз самаарагз саб̣рахмагз сассаман̣аб̣раахман̣ияаа баж̇ааяа сад̣̇звамануссааяа ан̃н̃ам̣ саман̣ам̣ ваа б̣раахман̣ам̣ ваа ад̇д̇анаа самаад̇хисамбаннад̇арам̣, яамахам̣ саггад̇ваа г̇арум̣ гад̇ваа убаниссааяа вихарзяяам̣.
‘‘абарибуурасса ко ахам̣ бан̃н̃аагканд̇хасса баарибуурияаа ан̃н̃ам̣ саман̣ам̣ ваа б̣раахман̣ам̣ ваа саггад̇ваа г̇арум̣ гад̇ваа убаниссааяа вихарзяяам̣. на ко банаахам̣ бассаами сад̣̇звагз логз самаарагз саб̣рахмагз сассаман̣аб̣раахман̣ияаа баж̇ааяа сад̣̇звамануссааяа ан̃н̃ам̣ саман̣ам̣ ваа б̣раахман̣ам̣ ваа ад̇д̇анаа бан̃н̃аасамбаннад̇арам̣, яамахам̣ саггад̇ваа г̇арум̣ гад̇ваа убаниссааяа вихарзяяам̣.
‘‘абарибуурасса ко ахам̣ вимуд̇д̇игканд̇хасса баарибуурияаа ан̃н̃ам̣ саман̣ам̣ ваа б̣раахман̣ам̣ ваа саггад̇ваа г̇арум̣ гад̇ваа убаниссааяа вихарзяяам̣. на ко банаахам̣ бассаами сад̣̇звагз логз самаарагз саб̣рахмагз сассаман̣аб̣раахман̣ияаа баж̇ааяа сад̣̇звамануссааяа ан̃н̃ам̣ саман̣ам̣ ваа б̣раахман̣ам̣ ваа ад̇д̇анаа вимуд̇д̇исамбаннад̇арам̣, яамахам̣ саггад̇ваа г̇арум̣ гад̇ваа убаниссааяа вихарзяяа’’нд̇и.
‘‘д̇асса маяхам̣, бхигкавз, зд̇ад̣̇ахоси – ‘яам̣нуунаахам̣ явааяам̣ яобааяам̣ (сий. сяаа. гам̣. бий.) д̇хаммо маяаа абхисамб̣уд̣̇д̇хо д̇амзва д̇хаммам̣ саггад̇ваа г̇арум̣ гад̇ваа убаниссааяа вихарзяяа’’’нд̇и.
‘‘ат̇а ко, бхигкавз, б̣рахмаа сахамбад̇и мама жзд̇асаа жзд̇обаривид̇аггаман̃н̃ааяа – сзяяат̇ааби наама б̣алаваа бурисо самин̃ж̇ид̇ам̣ саммин̃ж̇ид̇ам̣ (сий. сяаа. гам̣. бий.) ваа б̣аахам̣ басаарзяяа, басаарид̇ам̣ ваа б̣аахам̣ самин̃ж̇зяяа, звамзвам̣ – б̣рахмалогз анд̇арахид̇о мама бурад̇о баад̇урахоси. ат̇а ко, бхигкавз, б̣рахмаа сахамбад̇и згам̣сам̣ уд̇д̇араасан̇г̇ам̣ гарид̇ваа д̣̇агкин̣ам̣ ж̇аан̣уман̣д̣алам̣ бат̇авияам̣ ниханд̇ваа язнаахам̣ д̇знан̃ж̇алим̣ бан̣аамзд̇ваа мам̣ зд̇ад̣̇авожа – ‘звамзд̇ам̣ бхаг̇аваа, звамзд̇ам̣ суг̇ад̇а! язби д̇з, бханд̇з, ахзсум̣ ад̇ийд̇амад̣̇д̇хаанам̣ араханд̇о саммаасамб̣уд̣̇д̇хаа д̇зби бхаг̇аванд̇о д̇хаммам̣язва саггад̇ваа г̇арум̣ гад̇ваа убаниссааяа вихарим̣су; язби д̇з, бханд̇з, бхависсанд̇и анааг̇ад̇амад̣̇д̇хаанам̣ араханд̇о саммаасамб̣уд̣̇д̇хаа д̇зби бхаг̇аванд̇о д̇хаммам̣язва саггад̇ваа г̇арум̣ гад̇ваа убаниссааяа вихариссанд̇и; бхаг̇авааби, бханд̇з, зд̇арахи арахам̣ саммаасамб̣уд̣̇д̇хо д̇хаммам̣язва саггад̇ваа г̇арум̣ гад̇ваа убаниссааяа вихарад̇уу’’’д̇и. ид̣̇амавожа б̣рахмаа сахамбад̇и. ид̣̇ам̣ вад̇ваа ат̇аабарам̣ зд̇ад̣̇авожа –
‘‘яз жа ад̇ийд̇аа яз жаб̣бхад̇ийд̇аа (сий. бий. га.) самб̣уд̣̇д̇хаа, яз жа б̣уд̣̇д̇хаа анааг̇ад̇аа;
яо жзд̇арахи самб̣уд̣̇д̇хо, б̣ахуунам̣ б̣ахуннам̣ (сий. сяаа. гам̣. бий.) сам̣. ни. 1.173 соганаасано.
‘‘саб̣б̣з сад̣̇д̇хаммаг̇аруно, вихам̣су вихарим̣су (сяаа. гам̣.) вихаранд̇и жа;
ат̇оби вихариссанд̇и, зсаа б̣уд̣̇д̇хаана д̇хаммад̇аа.
‘‘д̇асмаа хи ад̇д̇агаамзна ад̇т̇агаамзна (сий. га.), махад̇д̇амабхиган̇кад̇аа;
сад̣̇д̇хаммо г̇аругаад̇аб̣б̣о, сарам̣ б̣уд̣̇д̇хаана саасана’’нд̇и.
‘‘ид̣̇амавожа, бхигкавз, б̣рахмаа сахамбад̇и. ид̣̇ам̣ вад̇ваа мам̣ абхиваад̣̇зд̇ваа бад̣̇агкин̣ам̣ гад̇ваа д̇ад̇т̇званд̇арад̇хааяи. ат̇а кваахам̣, бхигкавз, б̣рахмуно жа аж̇жхзсанам̣ вид̣̇ид̇ваа ад̇д̇ано жа бад̇ируубам̣ явааяам̣ яобааяам̣ (саб̣б̣ад̇т̇а) д̇хаммо маяаа абхисамб̣уд̣̇д̇хо д̇амзва д̇хаммам̣ саггад̇ваа г̇арум̣ гад̇ваа убаниссааяа вихаасим̣. яад̇о жа ко, бхигкавз, сан̇гхоби махад̇д̇зна саманнааг̇ад̇о, ат̇а мз сан̇гхзби г̇аараво’’д̇и. батамам̣.
2. д̣̇уд̇ияаурувзласуд̇д̇ам̣
22. ‘‘згамид̣̇аахам̣ , бхигкавз, самаяам̣ урувзлааяам̣ вихараами наж̇ж̇аа нзран̃ж̇арааяа д̇ийрз аж̇абааланиг̇род̇хз батамаабхисамб̣уд̣̇д̇хо. ат̇а ко, бхигкавз, самб̣ахулаа б̣раахман̣аа ж̇ин̣н̣аа вуд̣̇д̇хаа махаллагаа ад̣̇д̇хаг̇ад̇аа ваяоануббад̇д̇аа язнаахам̣ д̇знубасан̇гамим̣су; убасан̇гамид̇ваа маяаа сад̣̇д̇хим̣ саммод̣̇им̣су. саммод̣̇анийяам̣ гат̇ам̣ сааран̣ийяам̣ вийд̇исаарзд̇ваа згаманд̇ам̣ нисийд̣̇им̣су. згаманд̇ам̣ нисиннаа ко, бхигкавз, д̇з б̣раахман̣аа мам̣ зд̇ад̣̇авожум̣ – ‘суд̇ам̣ нзд̇ам̣ мзд̇ам̣ (сий. сяаа. гам̣. га.), бхо г̇од̇ама – на саман̣о г̇од̇амо б̣раахман̣з ж̇ин̣н̣з вуд̣̇д̇хз махаллагз ад̣̇д̇хаг̇ад̇з ваяоануббад̇д̇з абхиваад̣̇зд̇и ваа бажжудтзд̇и ваа аасанзна ваа ниманд̇зд̇ийд̇и. д̇аяид̣̇ам̣, бхо г̇од̇ама, д̇ат̇зва. на хи бхавам̣ г̇од̇амо б̣раахман̣з ж̇ин̣н̣з вуд̣̇д̇хз махаллагз ад̣̇д̇хаг̇ад̇з ваяоануббад̇д̇з абхиваад̣̇зд̇и ваа бажжудтзд̇и ваа аасанзна ваа ниманд̇зд̇и. д̇аяид̣̇ам̣, бхо г̇од̇ама, на самбаннамзваа’’’д̇и.
‘‘д̇асса маяхам̣, бхигкавз, зд̇ад̣̇ахоси – ‘наяимз на вад̇а мз (сий. бий.), на жаяимз (сяаа. гам̣.), на вад̇имз (?) ааяасманд̇о ж̇аананд̇и т̇зрам̣ ваа т̇зрагаран̣з ваа д̇хаммз’д̇и. вуд̣̇д̇хо жзби, бхигкавз, ход̇и аасийд̇иго ваа наавуд̇иго ваа вассасад̇иго ваа ж̇аад̇ияаа. со жа ход̇и агаалаваад̣̇ий абхууд̇аваад̣̇ий анад̇т̇аваад̣̇ий ад̇хаммаваад̣̇ий авинаяаваад̣̇ий, анид̇хаанавад̇им̣ ваажам̣ бхаасид̇аа агаалзна анабад̣̇зсам̣ абарияанд̇авад̇им̣ анад̇т̇асам̣хид̇ам̣. ат̇а ко со ‘б̣аало т̇зро’д̇взва д̇зва (сий. бий.) сан̇кам̣ г̇ажчад̇и.
‘‘д̣̇ахаро жзби, бхигкавз, ход̇и яуваа сусугаал̣агзсо бхад̣̇рзна яоб̣б̣анзна саманнааг̇ад̇о батамзна ваяасаа . со жа ход̇и гаалаваад̣̇ий бхууд̇аваад̣̇ий ад̇т̇аваад̣̇ий д̇хаммаваад̣̇ий винаяаваад̣̇ий нид̇хаанавад̇им̣ ваажам̣ бхаасид̇аа гаалзна саабад̣̇зсам̣ барияанд̇авад̇им̣ ад̇т̇асам̣хид̇ам̣. ат̇а ко со ‘бан̣д̣ид̇о т̇зро’д̇взва сан̇кам̣ г̇ажчад̇и.
‘‘жад̇д̇ааромз , бхигкавз, т̇зрагаран̣аа д̇хаммаа. гад̇амз жад̇д̇ааро? ид̇ха, бхигкавз, бхигку сийлаваа ход̇и, баад̇имогкасам̣варасам̣вуд̇о вихарад̇и аажаараг̇ожарасамбанно ан̣умад̇д̇зсу важ̇ж̇зсу бхаяад̣̇ассаавий, самаад̣̇ааяа сигкад̇и сигкаабад̣̇зсу, б̣ахуссуд̇о ход̇и суд̇ад̇харо суд̇асаннижаяо, яз д̇з д̇хаммаа аад̣̇игаляаан̣аа маж̇жхзгаляаан̣аа барияосаанагаляаан̣аа саад̇т̇ам̣ саб̣яан̃ж̇анам̣ саад̇т̇аа саб̣яан̃ж̇анаа (сий. бий.) гзвалабарибун̣н̣ам̣ гзвалабарибун̣н̣аа (сий.) барисуд̣̇д̇хам̣ б̣рахмажарияам̣ абхивад̣̇анд̇и, д̇ат̇ааруубаасса д̇хаммаа б̣ахуссуд̇аа хонд̇и д̇хаад̇аа д̇хад̇аа (сий. сяаа. гам̣. бий.) важасаа барижид̇аа манасаанубзгкид̇аа, д̣̇идтияаа суббадивид̣̇д̇хаа, жад̇уннам̣ жхаанаанам̣ аабхижзд̇асигаанам̣ д̣̇идтад̇хаммасукавихаараанам̣ нигаамалаабхий ход̇и агижчалаабхий агасиралаабхий, аасаваанам̣ каяаа анаасавам̣ жзд̇овимуд̇д̇им̣ бан̃н̃аавимуд̇д̇им̣ д̣̇идтзва д̇хаммз саяам̣ абхин̃н̃аа сажчигад̇ваа убасамбаж̇ж̇а вихарад̇и. имз ко, бхигкавз, жад̇д̇ааро т̇зрагаран̣аа д̇хаммаа’’д̇и.
‘‘яо уд̣̇д̇хад̇зна жид̇д̇зна, сампан̃жа б̣аху бхаасад̇и;
асамаахид̇асан̇габбо, асад̣̇д̇хаммарад̇о маг̇о;
аараа со т̇ааварзяяамхаа, баабад̣̇идти анаад̣̇аро.
‘‘яо жа сийлзна самбанно, суд̇аваа бадибхаанаваа;
сан̃н̃ад̇о д̇хийро д̇хаммзсу сан̃н̃ад̇о д̇хийрад̇хаммзсу (сий.), сам̣яуд̇д̇о т̇ирад̇хаммзсу (сяаа. гам̣.), бан̃н̃ааяад̇т̇ам̣ вибассад̇и.
‘‘баараг̇уу саб̣б̣ад̇хаммаанам̣, акило бадибхаанаваа;
бахийнаж̇аад̇имаран̣о, б̣рахмажарияасса гзвалий.
‘‘д̇амахам̣ вад̣̇аами т̇зрод̇и, яасса но санд̇и аасаваа;
аасаваанам̣ каяаа бхигку, со т̇зрод̇и бавужжад̇ий’’д̇и. д̣̇уд̇ияам̣;
3. логасуд̇д̇ам̣
23. ‘‘лого , бхигкавз, д̇ат̇ааг̇ад̇зна абхисамб̣уд̣̇д̇хо. логасмаа д̇ат̇ааг̇ад̇о висам̣яуд̇д̇о. логасамуд̣̇аяо, бхигкавз, д̇ат̇ааг̇ад̇зна абхисамб̣уд̣̇д̇хо. логасамуд̣̇аяо д̇ат̇ааг̇ад̇асса бахийно. логанирод̇хо, бхигкавз, д̇ат̇ааг̇ад̇зна абхисамб̣уд̣̇д̇хо. логанирод̇хо д̇ат̇ааг̇ад̇асса сажчигад̇о. логанирод̇хаг̇ааминий бадибад̣̇аа, бхигкавз, д̇ат̇ааг̇ад̇зна абхисамб̣уд̣̇д̇хаа. логанирод̇хаг̇ааминий бадибад̣̇аа д̇ат̇ааг̇ад̇асса бхаавид̇аа.
‘‘яам̣, бхигкавз, сад̣̇звагасса логасса самаарагасса саб̣рахмагасса сассаман̣аб̣раахман̣ияаа баж̇ааяа сад̣̇звамануссааяа д̣̇идтам̣ суд̇ам̣ муд̇ам̣ вин̃н̃аад̇ам̣ бад̇д̇ам̣ бариязсид̇ам̣ анувижарид̇ам̣ манасаа, саб̣б̣ам̣ д̇ам̣ д̇ат̇ааг̇ад̇зна абхисамб̣уд̣̇д̇хам̣. д̇асмаа ‘д̇ат̇ааг̇ад̇о’д̇и вужжад̇и.
‘‘яан̃жа, бхигкавз, рад̇д̇им̣ д̇ат̇ааг̇ад̇о ануд̇д̇арам̣ саммаасамб̣од̇хим̣ абхисамб̣уж̇жхад̇и яан̃жа рад̇д̇им̣ анубаад̣̇исзсааяа ниб̣б̣аанад̇хаад̇уяаа бариниб̣б̣ааяад̇и, яам̣ зд̇асмим̣ анд̇арз бхаасад̇и лабад̇и нид̣̇д̣̇исад̇и саб̣б̣ам̣ д̇ам̣ д̇ат̇зва ход̇и, но ан̃н̃ат̇аа. д̇асмаа ‘д̇ат̇ааг̇ад̇о’д̇и вужжад̇и.
‘‘яат̇ааваад̣̇ий, бхигкавз, д̇ат̇ааг̇ад̇о д̇ат̇аагаарий, яат̇аагаарий д̇ат̇ааваад̣̇ий. ид̇и яат̇ааваад̣̇ий д̇ат̇аагаарий, яат̇аагаарий д̇ат̇ааваад̣̇ий. д̇асмаа ‘д̇ат̇ааг̇ад̇о’д̇и вужжад̇и.
‘‘сад̣̇звагз, бхигкавз, логз самаарагз саб̣рахмагз сассаман̣аб̣раахман̣ияаа баж̇ааяа сад̣̇звамануссааяа д̇ат̇ааг̇ад̇о абхибхуу анабхибхууд̇о ан̃н̃ад̣̇ад̇т̇у д̣̇асо васавад̇д̇ий. д̇асмаа ‘д̇ат̇ааг̇ад̇о’д̇и вужжад̇и’’.
‘‘саб̣б̣ам̣ логам̣ абхин̃н̃ааяа, саб̣б̣ам̣ логз яат̇аад̇ат̇ам̣;
саб̣б̣ам̣ логам̣ саб̣б̣алога (сий. сяаа. гам̣. бий.) висам̣яуд̇д̇о, саб̣б̣алогз ануубаяо.
‘‘са вз саб̣б̣аабхибхуу д̇хийро, саб̣б̣аг̇ант̇аббаможано;
пудта’сса барамаа санд̇и, ниб̣б̣аанам̣ агуд̇обхаяам̣.
‘‘зса кийн̣аасаво б̣уд̣̇д̇хо, анийгхо чиннасам̣саяо;
саб̣б̣агаммагкаяам̣ бад̇д̇о, вимуд̇д̇о убад̇хисан̇каяз.
‘‘зса со бхаг̇аваа б̣уд̣̇д̇хо, зса сийхо ануд̇д̇аро;
сад̣̇звагасса логасса, б̣рахмажаггам̣ бавад̇д̇аяий.
‘‘ид̇и д̣̇зваа мануссаа жа, яз б̣уд̣̇д̇хам̣ саран̣ам̣ г̇ад̇аа;
сан̇г̇амма д̇ам̣ намассанд̇и, маханд̇ам̣ вийд̇асаарад̣̇ам̣.
‘‘д̣̇анд̇о д̣̇амаяад̇ам̣ сздто, санд̇о самаяад̇ам̣ иси;
муд̇д̇о можаяад̇ам̣ аг̇г̇о, д̇ин̣н̣о д̇аараяад̇ам̣ варо.
‘‘ид̇и хзд̇ам̣ намассанд̇и, маханд̇ам̣ вийд̇асаарад̣̇ам̣;
сад̣̇звагасмим̣ логасмим̣, над̇т̇и д̇з над̇т̇и д̇з (сий. сяаа. гам̣. бий.) бадибуг̇г̇ало’’д̇и. д̇ад̇ияам̣;
4. гаал̣агаараамасуд̇д̇ам̣
24. згам̣ самаяам̣ бхаг̇аваа саагзд̇з вихарад̇и гаал̣агаараамз гол̣игаараамз (га.). д̇ад̇ра ко бхаг̇аваа бхигкуу ааманд̇зси – ‘‘бхигкаво’’д̇и. ‘‘бхад̣̇анд̇з’’д̇и д̇з бхигкуу бхаг̇авад̇о бажжассосум̣. бхаг̇аваа зд̇ад̣̇авожа –
‘‘яам̣ , бхигкавз, сад̣̇звагасса логасса самаарагасса саб̣рахмагасса сассаман̣аб̣раахман̣ияаа баж̇ааяа сад̣̇звамануссааяа д̣̇идтам̣ суд̇ам̣ муд̇ам̣ вин̃н̃аад̇ам̣ бад̇д̇ам̣ бариязсид̇ам̣ анувижарид̇ам̣ манасаа, д̇амахам̣ ж̇аанаами.
‘‘яам̣, бхигкавз, сад̣̇звагасса логасса самаарагасса саб̣рахмагасса сассаман̣аб̣раахман̣ияаа баж̇ааяа сад̣̇звамануссааяа д̣̇идтам̣ суд̇ам̣ муд̇ам̣ вин̃н̃аад̇ам̣ бад̇д̇ам̣ бариязсид̇ам̣ анувижарид̇ам̣ манасаа, д̇амахам̣ аб̣бхан̃н̃аасим̣. д̇ам̣ д̇ат̇ааг̇ад̇асса вид̣̇ид̇ам̣, д̇ам̣ д̇ат̇ааг̇ад̇о на убадтааси.
‘‘яам̣ , бхигкавз, сад̣̇звагасса логасса самаарагасса саб̣рахмагасса сассаман̣аб̣раахман̣ияаа баж̇ааяа сад̣̇звамануссааяа д̣̇идтам̣ суд̇ам̣ муд̇ам̣ вин̃н̃аад̇ам̣ бад̇д̇ам̣ бариязсид̇ам̣ анувижарид̇ам̣ манасаа, д̇амахам̣ на ж̇аанаамийд̇и вад̣̇зяяам̣, д̇ам̣ мамасса мусаа.
‘‘яам̣, бхигкавз…бз… д̇амахам̣ ж̇аанаами жа на жа ж̇аанаамийд̇и вад̣̇зяяам̣, д̇ам̣басса д̇ам̣ бисса (сяаа. гам̣.), д̇ам̣ мамасса (га.) д̇аад̣̇исамзва.
‘‘яам̣, бхигкавз…бз… д̇амахам̣ нзва ж̇аанаами на на ж̇аанаамийд̇и вад̣̇зяяам̣, д̇ам̣ мамасса гали.
‘‘ид̇и ко, бхигкавз, д̇ат̇ааг̇ад̇о д̣̇адтаа д̣̇адтаб̣б̣ам̣, д̣̇идтам̣ на ман̃н̃ад̇и, ад̣̇идтам̣ на ман̃н̃ад̇и, д̣̇адтаб̣б̣ам̣ на ман̃н̃ад̇и, д̣̇адтаарам̣ на ман̃н̃ад̇и; суд̇ваа сод̇аб̣б̣ам̣, суд̇ам̣ на ман̃н̃ад̇и, асуд̇ам̣ на ман̃н̃ад̇и, сод̇аб̣б̣ам̣ на ман̃н̃ад̇и, сод̇аарам̣ на ман̃н̃ад̇и; муд̇ваа мод̇аб̣б̣ам̣, муд̇ам̣ на ман̃н̃ад̇и, амуд̇ам̣ на ман̃н̃ад̇и, мод̇аб̣б̣ам̣ на ман̃н̃ад̇и, мод̇аарам̣ на ман̃н̃ад̇и; вин̃н̃ад̇ваа вин̃н̃аад̇аб̣б̣ам̣, вин̃н̃аад̇ам̣ на ман̃н̃ад̇и, авин̃н̃аад̇ам̣ на ман̃н̃ад̇и, вин̃н̃аад̇аб̣б̣ам̣ на ман̃н̃ад̇и, вин̃н̃аад̇аарам̣ на ман̃н̃ад̇и. ид̇и ко, бхигкавз, д̇ат̇ааг̇ад̇о д̣̇идтасуд̇амуд̇авин̃н̃аад̇аб̣б̣зсу д̇хаммзсу д̇аад̣̇ийязва д̇аад̣̇ий д̇аад̣̇исова д̇аад̣̇ий (сяаа. гам̣.), д̇аад̣̇исз язва д̇аад̣̇ий (бий.), д̇аад̣̇ийязва д̇аад̣̇ийязвзгаа (га.). д̇амхаа жа бана д̇аад̣̇имхаа д̇аад̣̇ид̇амхаа (сий. бий.) ан̃н̃о д̇аад̣̇ий уд̇д̇арид̇аро ваа бан̣ийд̇ад̇аро ваа над̇т̇ийд̇и вад̣̇аамий’’д̇и.
‘‘яам̣ гин̃жи д̣̇идтам̣ва суд̇ам̣ муд̇ам̣ ваа,
аж̇жхосид̇ам̣ сажжамуд̇ам̣ барзсам̣;
на д̇зсу д̇аад̣̇ий саяасам̣вуд̇зсу,
сажжам̣ мусаа вааби барам̣ д̣̇ахзяяа.
‘‘зд̇ан̃жа саллам̣ бадигажжа бадиг̇ажжа (сий. бий.) д̣̇исваа,
аж̇жхосид̇аа яад̇т̇а баж̇аа висад̇д̇аа;
ж̇аанаами бассаами д̇ат̇зва зд̇ам̣,
аж̇жхосид̇ам̣ над̇т̇и д̇ат̇ааг̇ад̇аана’’нд̇и. жад̇уд̇т̇ам̣;
5. б̣рахмажарияасуд̇д̇ам̣
25. ‘‘наяид̣̇ам̣ , бхигкавз, б̣рахмажарияам̣ вуссад̇и ж̇анагуханад̇т̇ам̣, на ж̇аналабанад̇т̇ам̣, на лаабхасаггаарасилогаанисам̣сад̇т̇ам̣, на ид̇иваад̣̇аббамогкаанисам̣сад̇т̇ам̣, на ‘ид̇и мам̣ ж̇ано ж̇аанаад̇уу’д̇и. ат̇а ко ид̣̇ам̣, бхигкавз, б̣рахмажарияам̣ вуссад̇и сам̣варад̇т̇ам̣ бахаанад̇т̇ам̣ вирааг̇ад̇т̇ам̣ нирод̇хад̇т̇а’’нд̇и.
‘‘сам̣варад̇т̇ам̣ бахаанад̇т̇ам̣, б̣рахмажарияам̣ анийд̇ихам̣;
ад̣̇зсаяи со бхаг̇аваа, ниб̣б̣ааног̇ад̇хаг̇ааминам̣;
зса маг̇г̇о маханд̇зхи махад̇д̇збхи (га.) ид̇иву. 35, ануяаад̇о махзсибхи.
‘‘яз жа д̇ам̣ бадибаж̇ж̇анд̇и, яат̇аа б̣уд̣̇д̇хзна д̣̇зсид̇ам̣;
д̣̇угкассанд̇ам̣ гариссанд̇и, сад̇т̇усаасанагаарино’’д̇и. бан̃жамам̣;
6. гухасуд̇д̇ам̣
26. ид̇иву. 108 ид̇ивуд̇д̇агзби ‘‘яз д̇з, бхигкавз, бхигкуу гухаа т̇ад̣̇д̇хаа лабаа син̇г̇ий уннал̣аа асамаахид̇аа, на мз д̇з, бхигкавз, бхигкуу маамагаа. абаг̇ад̇аа жа д̇з, бхигкавз , бхигкуу имасмаа д̇хаммавинаяаа, на жа д̇з имасмим̣ д̇хаммавинаяз вуд̣̇д̇хим̣ вирул̣хим̣ взбуллам̣ аабаж̇ж̇анд̇и. яз жа ко д̇з, бхигкавз, бхигкуу ниггухаа ниллабаа д̇хийраа ад̇т̇ад̣̇д̇хаа сусамаахид̇аа, д̇з ко мз, бхигкавз, бхигкуу маамагаа. анабаг̇ад̇аа жа д̇з, бхигкавз, бхигкуу имасмаа д̇хаммавинаяаа. д̇з жа имасмим̣ д̇хаммавинаяз вуд̣̇д̇хим̣ вирул̣хим̣ взбуллам̣ аабаж̇ж̇анд̇ий’’д̇и.
ид̇иву. 108 ид̇ивуд̇д̇агзби ‘‘гухаа т̇ад̣̇д̇хаа лабаа син̇г̇ий, уннал̣аа асамаахид̇аа;
на д̇з д̇хаммз вирууханд̇и, саммаасамб̣уд̣̇д̇хад̣̇зсид̇з.
‘‘ниггухаа ниллабаа д̇хийраа, ад̇т̇ад̣̇д̇хаа сусамаахид̇аа;
д̇з вз д̇хаммз вирууханд̇и, саммаасамб̣уд̣̇д̇хад̣̇зсид̇з’’д̇и. чадтам̣;
7. санд̇удтисуд̇д̇ам̣
27. ‘‘жад̇д̇ааримаани , бхигкавз, аббаани жа жзва (га.) сулабхаани жа, д̇аани жа анаваж̇ж̇аани. гад̇амаани жад̇д̇аари? бам̣сугуулам̣, бхигкавз, жийвараанам̣ аббан̃жа сулабхан̃жа , д̇ан̃жа анаваж̇ж̇ам̣. бин̣д̣ияаалобо, бхигкавз, бхож̇анаанам̣ аббан̃жа сулабхан̃жа, д̇ан̃жа анаваж̇ж̇ам̣. ругкамуулам̣, бхигкавз, сзнаасанаанам̣ аббан̃жа сулабхан̃жа, д̇ан̃жа анаваж̇ж̇ам̣. бууд̇имуд̇д̇ам̣, бхигкавз, бхзсаж̇ж̇аанам̣ аббан̃жа сулабхан̃жа, д̇ан̃жа анаваж̇ж̇ам̣. имаани ко, бхигкавз, жад̇д̇аари аббаани жа сулабхаани жа, д̇аани жа анаваж̇ж̇аани. яад̇о ко, бхигкавз, бхигку аббзна жа д̇удто ход̇и сулабхзна жа, ид̣̇амассаахам̣ ан̃н̃ад̇арам̣ сааман̃н̃ан̇г̇анд̇и сааман̃н̃анд̇и (га.) вад̣̇аамий’’д̇и.
‘‘анаваж̇ж̇зна д̇удтасса, аббзна сулабхзна жа;
на сзнаасанамаараб̣бха, жийварам̣ баанабхож̇анам̣;
вигхаад̇о ход̇и жид̇д̇асса, д̣̇исаа наббадихан̃н̃ад̇и.
‘‘яз жасса д̇хаммаа агкаад̇аа, сааман̃н̃ассаануломигаа;
ад̇хиг̇г̇ахид̇аа д̇удтасса, аббамад̇д̇асса сигкад̇о’’д̇и. сад̇д̇амам̣;
8. арияавам̣сасуд̇д̇ам̣
28. ‘‘жад̇д̇ааромз , бхигкавз, арияавам̣саа аг̇г̇ан̃н̃аа рад̇д̇ан̃н̃аа вам̣сан̃н̃аа бораан̣аа асам̣гин̣н̣аа асам̣гин̣н̣абуб̣б̣аа, на сам̣гийяанд̇и на сам̣гийяиссанд̇и, аббадигудтаа саман̣зхи б̣раахман̣зхи вин̃н̃уухи. гад̇амз жад̇д̇ааро? ид̇ха, бхигкавз, бхигку санд̇удто ход̇и ид̇арийд̇арзна жийварзна, ид̇арийд̇аражийварасанд̇удтияаа жа ван̣н̣аваад̣̇ий, на жа жийварахзд̇у анзсанам̣ аббад̇ируубам̣ аабаж̇ж̇ад̇и, алад̣̇д̇хаа жа жийварам̣ на барид̇ассад̇и, лад̣̇д̇хаа жа жийварам̣ аг̇ад̇хид̇о аг̇ат̇ид̇о (сий. бий.) амужчид̇о анаж̇жхосанно аад̣̇ийнавад̣̇ассаавий ниссаран̣абан̃н̃о барибхун̃ж̇ад̇и; д̇ааяа жа бана ид̇арийд̇аражийварасанд̇удтияаа нзвад̇д̇аануггам̣сзд̇и, но на (д̣̇ий. ни. 3.309) барам̣ вамбхзд̇и. яо хи д̇ад̇т̇а д̣̇агко аналасо самбаж̇аано бад̇иссад̇о, аяам̣ вужжад̇и, бхигкавз, бхигку бораан̣з аг̇г̇ан̃н̃з арияавам̣сз тид̇о.
‘‘буна жабарам̣, бхигкавз, бхигку санд̇удто ход̇и ид̇арийд̇арзна бин̣д̣абаад̇зна, ид̇арийд̇арабин̣д̣абаад̇асанд̇удтияаа жа ван̣н̣аваад̣̇ий, на жа бин̣д̣абаад̇ахзд̇у анзсанам̣ аббад̇ируубам̣ аабаж̇ж̇ад̇и, алад̣̇д̇хаа жа бин̣д̣абаад̇ам̣ на барид̇ассад̇и, лад̣̇д̇хаа жа бин̣д̣абаад̇ам̣ аг̇ад̇хид̇о амужчид̇о анаж̇жхосанно аад̣̇ийнавад̣̇ассаавий ниссаран̣абан̃н̃о барибхун̃ж̇ад̇и; д̇ааяа жа бана ид̇арийд̇арабин̣д̣абаад̇асанд̇удтияаа нзвад̇д̇аануггам̣сзд̇и , но барам̣ вамбхзд̇и. яо хи д̇ад̇т̇а д̣̇агко аналасо самбаж̇аано бад̇иссад̇о, аяам̣ вужжад̇и, бхигкавз, бхигку бораан̣з аг̇г̇ан̃н̃з арияавам̣сз тид̇о.
‘‘буна жабарам̣, бхигкавз, бхигку санд̇удто ход̇и ид̇арийд̇арзна сзнаасанзна, ид̇арийд̇арасзнаасанасанд̇удтияаа жа ван̣н̣аваад̣̇ий, на жа сзнаасанахзд̇у анзсанам̣ аббад̇ируубам̣ аабаж̇ж̇ад̇и, алад̣̇д̇хаа жа сзнаасанам̣ на барид̇ассад̇и, лад̣̇д̇хаа жа сзнаасанам̣ аг̇ад̇хид̇о амужчид̇о анаж̇жхосанно аад̣̇ийнавад̣̇ассаавий ниссаран̣абан̃н̃о барибхун̃ж̇ад̇и; д̇ааяа жа бана ид̇арийд̇арасзнаасанасанд̇удтияаа нзвад̇д̇аануггам̣сзд̇и, но барам̣ вамбхзд̇и. яо хи д̇ад̇т̇а д̣̇агко аналасо самбаж̇аано бад̇иссад̇о, аяам̣ вужжад̇и, бхигкавз, бхигку бораан̣з аг̇г̇ан̃н̃з арияавам̣сз тид̇о.
‘‘буна жабарам̣, бхигкавз, бхигку бхааванаараамо ход̇и бхааванаарад̇о, бахаанаараамо ход̇и бахаанарад̇о; д̇ааяа жа бана бхааванаараамад̇ааяа бхааванаарад̇ияаа бахаанаараамад̇ааяа бахаанарад̇ияаа нзвад̇д̇аануггам̣сзд̇и, но барам̣ вамбхзд̇и. яо хи д̇ад̇т̇а д̣̇агко аналасо самбаж̇аано бад̇иссад̇о, аяам̣ вужжад̇и, бхигкавз, бхигку бораан̣з аг̇г̇ан̃н̃з арияавам̣сз тид̇о. имз ко, бхигкавз, жад̇д̇ааро арияавам̣саа аг̇г̇ан̃н̃аа рад̇д̇ан̃н̃аа вам̣сан̃н̃аа бораан̣аа асам̣гин̣н̣аа асам̣гин̣н̣абуб̣б̣аа, на сам̣гийяанд̇и на сам̣гийяиссанд̇и, аббадигудтаа саман̣зхи б̣раахман̣зхи вин̃н̃уухи.
‘‘имзхи жа бана, бхигкавз, жад̇уухи арияавам̣сзхи саманнааг̇ад̇о бхигку бурад̇т̇имааяа жзби д̣̇исааяа вихарад̇и свзва арад̇им̣ сахад̇и, на д̇ам̣ арад̇и сахад̇и; бажчимааяа жзби д̣̇исааяа вихарад̇и свзва арад̇им̣ сахад̇и, на д̇ам̣ арад̇и сахад̇и; уд̇д̇арааяа жзби д̣̇исааяа вихарад̇и свзва арад̇им̣ сахад̇и, на д̇ам̣ арад̇и сахад̇и; д̣̇агкин̣ааяа жзби д̣̇исааяа вихарад̇и свзва арад̇им̣ сахад̇и, на д̇ам̣ арад̇и сахад̇и. д̇ам̣ гисса хзд̇у? арад̇ирад̇исахо хи, бхигкавз, д̇хийро’’д̇и.
‘‘наарад̇и сахад̇и д̇хийрам̣ вийрам̣ (сий.), наарад̇и д̇хийрам̣ сахад̇и;
д̇хийрова арад̇им̣ сахад̇и, д̇хийро хи арад̇иссахо.
‘‘саб̣б̣агаммавихааяийнам̣ , банун̣н̣ам̣ бан̣уннам̣ (?) го ниваараяз;
нзгкам̣ ж̇амб̣онад̣̇ассзва, го д̇ам̣ нинд̣̇ид̇умарахад̇и;
д̣̇звааби нам̣ басам̣санд̇и, б̣рахмунааби басам̣сид̇о’’д̇и. адтамам̣;
9. д̇хаммабад̣̇асуд̇д̇ам̣
29. ‘‘жад̇д̇ааримаани, бхигкавз, д̇хаммабад̣̇аани аг̇г̇ан̃н̃аани рад̇д̇ан̃н̃аани вам̣сан̃н̃аани бораан̣аани асам̣гин̣н̣аани асам̣гин̣н̣абуб̣б̣аани, на сам̣гийяанд̇и на сам̣гийяиссанд̇и, аббадигудтаани саман̣зхи б̣раахман̣зхи вин̃н̃уухи. гад̇амаани жад̇д̇аари? анабхиж̇жхаа, бхигкавз, д̇хаммабад̣̇ам̣ аг̇г̇ан̃н̃ам̣ рад̇д̇ан̃н̃ам̣ вам̣сан̃н̃ам̣ бораан̣ам̣ асам̣гин̣н̣ам̣ асам̣гин̣н̣абуб̣б̣ам̣, на сам̣гийяад̇и на сам̣гийяиссад̇и, аббадигудтам̣ саман̣зхи б̣раахман̣зхи вин̃н̃уухи.
‘‘аб̣яаабаад̣̇о, бхигкавз, д̇хаммабад̣̇ам̣ аг̇г̇ан̃н̃ам̣ рад̇д̇ан̃н̃ам̣ вам̣сан̃н̃ам̣ бораан̣ам̣ асам̣гин̣н̣ам̣ асам̣гин̣н̣абуб̣б̣ам̣, на сам̣гийяад̇и на сам̣гийяиссад̇и, аббадигудтам̣ саман̣зхи б̣раахман̣зхи вин̃н̃уухи.
‘‘саммаасад̇и , бхигкавз, д̇хаммабад̣̇ам̣ аг̇г̇ан̃н̃ам̣ рад̇д̇ан̃н̃ам̣ вам̣сан̃н̃ам̣ бораан̣ам̣ асам̣гин̣н̣ам̣ асам̣гин̣н̣абуб̣б̣ам̣, на сам̣гийяад̇и на сам̣гийяиссад̇и, аббадигудтам̣ саман̣зхи б̣раахман̣зхи вин̃н̃уухи.
‘‘саммаасамаад̇хи, бхигкавз, д̇хаммабад̣̇ам̣ аг̇г̇ан̃н̃ам̣ рад̇д̇ан̃н̃ам̣ вам̣сан̃н̃ам̣ бораан̣ам̣ асам̣гин̣н̣ам̣ асам̣гин̣н̣абуб̣б̣ам̣, на сам̣гийяад̇и на сам̣гийяиссад̇и, аббадигудтам̣ саман̣зхи б̣раахман̣зхи вин̃н̃уухи. имаани ко, бхигкавз, жад̇д̇аари д̇хаммабад̣̇аани аг̇г̇ан̃н̃аани рад̇д̇ан̃н̃аани вам̣сан̃н̃аани бораан̣аани асам̣гин̣н̣аани асам̣гин̣н̣абуб̣б̣аани, на сам̣гийяанд̇и на сам̣гийяиссанд̇и, аббадигудтаани саман̣зхи б̣раахман̣зхи вин̃н̃уухий’’д̇и.
‘‘анабхиж̇жхаалу вихарзяяа, аб̣яаабаннзна жзд̇асаа;
сад̇о згаг̇г̇ажид̇д̇асса згаг̇г̇ажид̇д̇ааяам̣ (га.), аж̇жхад̇д̇ам̣ сусамаахид̇о’’д̇и. навамам̣;
10. бариб̣б̣ааж̇агасуд̇д̇ам̣
30. згам̣ самаяам̣ бхаг̇аваа рааж̇аг̇ахз вихарад̇и г̇иж̇жхагуудз баб̣б̣ад̇з. д̇зна ко бана самаязна самб̣ахулаа абхин̃н̃аад̇аа абхин̃н̃аад̇аа бариб̣б̣ааж̇агаа сиббинигаад̇ийрз саббинияаа д̇ийрз (сий. бий.), сиббинияаа д̇ийрз (сяаа. гам̣.), сиббинияаа над̣̇ияаа д̇ийрз (га.) бариб̣б̣ааж̇агаараамз бадивасанд̇и, сзяяат̇ид̣̇ам̣ аннабхааро варад̇харо сагулуд̣̇ааяий жа бариб̣б̣ааж̇аго ан̃н̃з жа абхин̃н̃аад̇аа абхин̃н̃аад̇аа бариб̣б̣ааж̇агаа. ат̇а ко бхаг̇аваа сааяанхасамаяам̣ бадисаллаанаа вудтид̇о язна сиббинигаад̇ийрам̣ бариб̣б̣ааж̇агаараамо д̇знубасан̇гами; убасан̇гамид̇ваа бан̃н̃ад̇д̇з аасанз нисийд̣̇и. нисаж̇ж̇а ко бхаг̇аваа д̇з бариб̣б̣ааж̇агз зд̇ад̣̇авожа –
‘‘жад̇д̇ааримаани, бариб̣б̣ааж̇агаа, д̇хаммабад̣̇аани аг̇г̇ан̃н̃аани рад̇д̇ан̃н̃аани вам̣сан̃н̃аани бораан̣аани асам̣гин̣н̣аани асам̣гин̣н̣абуб̣б̣аани, на сам̣гийяанд̇и на сам̣гийяиссанд̇и, аббадигудтаани саман̣зхи б̣раахман̣зхи вин̃н̃уухи. гад̇амаани жад̇д̇аари? анабхиж̇жхаа, бариб̣б̣ааж̇агаа, д̇хаммабад̣̇ам̣ аг̇г̇ан̃н̃ам̣ рад̇д̇ан̃н̃ам̣ вам̣сан̃н̃ам̣ бораан̣ам̣ асам̣гин̣н̣ам̣ асам̣гин̣н̣абуб̣б̣ам̣, на сам̣гийяад̇и на сам̣гийяиссад̇и, аббадигудтам̣ саман̣зхи б̣раахман̣зхи вин̃н̃уухи. аб̣яаабаад̣̇о, бариб̣б̣ааж̇агаа, д̇хаммабад̣̇ам̣…бз… саммаасад̇и, бариб̣б̣ааж̇агаа, д̇хаммабад̣̇ам̣…бз… саммаасамаад̇хи, бариб̣б̣ааж̇агаа, д̇хаммабад̣̇ам̣ аг̇г̇ан̃н̃ам̣ рад̇д̇ан̃н̃ам̣ вам̣сан̃н̃ам̣ бораан̣ам̣ асам̣гин̣н̣ам̣ асам̣гин̣н̣абуб̣б̣ам̣, на сам̣гийяад̇и на сам̣гийяиссад̇и, аббадигудтам̣ саман̣зхи б̣раахман̣зхи вин̃н̃уухи. имаани ко , бариб̣б̣ааж̇агаа, жад̇д̇аари д̇хаммабад̣̇аани аг̇г̇ан̃н̃аани рад̇д̇ан̃н̃аани вам̣сан̃н̃аани бораан̣аани асам̣гин̣н̣аани асам̣гин̣н̣абуб̣б̣аани, на сам̣гийяанд̇и на сам̣гийяиссанд̇и, аббадигудтаани саман̣зхи б̣раахман̣зхи вин̃н̃уухи.
‘‘яо ко, бариб̣б̣ааж̇агаа, звам̣ вад̣̇зяяа – ‘ахамзд̇ам̣ анабхиж̇жхам̣ д̇хаммабад̣̇ам̣ бажжагкааяа абхиж̇жхаалум̣ гаамзсу д̇иб̣б̣асаарааг̇ам̣ саман̣ам̣ ваа б̣раахман̣ам̣ ваа бан̃н̃аабзссаамий’д̇и, д̇амахам̣ д̇ад̇т̇а звам̣ вад̣̇зяяам̣ – ‘зд̇у вад̣̇ад̇у б̣яаахарад̇у бассаамиссаанубхаава’нд̇и. со вад̇а, бариб̣б̣ааж̇агаа, анабхиж̇жхам̣ д̇хаммабад̣̇ам̣ бажжагкааяа абхиж̇жхаалум̣ гаамзсу д̇иб̣б̣асаарааг̇ам̣ саман̣ам̣ ваа б̣раахман̣ам̣ ваа бан̃н̃аабзссад̇ийд̇и нзд̇ам̣ таанам̣ виж̇ж̇ад̇и.
‘‘яо ко, бариб̣б̣ааж̇агаа, звам̣ вад̣̇зяяа – ‘ахамзд̇ам̣ аб̣яаабаад̣̇ам̣ д̇хаммабад̣̇ам̣ бажжагкааяа б̣яаабаннажид̇д̇ам̣ бад̣̇удтаманасан̇габбам̣ саман̣ам̣ ваа б̣раахман̣ам̣ ваа бан̃н̃аабзссаамий’д̇и, д̇амахам̣ д̇ад̇т̇а звам̣ вад̣̇зяяам̣ – ‘зд̇у вад̣̇ад̇у б̣яаахарад̇у бассаамиссаанубхаава’нд̇и. со вад̇а, бариб̣б̣ааж̇агаа, аб̣яаабаад̣̇ам̣ д̇хаммабад̣̇ам̣ бажжагкааяа б̣яаабаннажид̇д̇ам̣ бад̣̇удтаманасан̇габбам̣ саман̣ам̣ ваа б̣раахман̣ам̣ ваа бан̃н̃аабзссад̇ийд̇и нзд̇ам̣ таанам̣ виж̇ж̇ад̇и.
‘‘яо ко, бариб̣б̣ааж̇агаа, звам̣ вад̣̇зяяа – ‘ахамзд̇ам̣ саммаасад̇им̣ д̇хаммабад̣̇ам̣ бажжагкааяа мудтассад̇им̣ асамбаж̇аанам̣ саман̣ам̣ ваа б̣раахман̣ам̣ ваа бан̃н̃аабзссаамий’д̇и, д̇амахам̣ д̇ад̇т̇а звам̣ вад̣̇зяяам̣ – ‘зд̇у вад̣̇ад̇у б̣яаахарад̇у бассаамиссаанубхаава’нд̇и. со вад̇а, бариб̣б̣ааж̇агаа, саммаасад̇им̣ д̇хаммабад̣̇ам̣ бажжагкааяа мудтассад̇им̣ асамбаж̇аанам̣ саман̣ам̣ ваа б̣раахман̣ам̣ ваа бан̃н̃аабзссад̇ийд̇и нзд̇ам̣ таанам̣ виж̇ж̇ад̇и.
‘‘яо ко, бариб̣б̣ааж̇агаа, звам̣ вад̣̇зяяа – ‘ахамзд̇ам̣ саммаасамаад̇хим̣ д̇хаммабад̣̇ам̣ бажжагкааяа асамаахид̇ам̣ виб̣бханд̇ажид̇д̇ам̣ саман̣ам̣ ваа б̣раахман̣ам̣ ваа бан̃н̃аабзссаамий’д̇и, д̇амахам̣ д̇ад̇т̇а звам̣ вад̣̇зяяам̣ – ‘зд̇у вад̣̇ад̇у б̣яаахарад̇у бассаамиссаанубхаава’нд̇и. со вад̇а, бариб̣б̣ааж̇агаа, саммаасамаад̇хим̣ д̇хаммабад̣̇ам̣ бажжагкааяа асамаахид̇ам̣ виб̣бханд̇ажид̇д̇ам̣ саман̣ам̣ ваа б̣раахман̣ам̣ ваа бан̃н̃аабзссад̇ийд̇и нзд̇ам̣ таанам̣ виж̇ж̇ад̇и.
‘‘яо ко, бариб̣б̣ааж̇агаа, имаани жад̇д̇аари д̇хаммабад̣̇аани г̇арахид̇аб̣б̣ам̣ бадиггосид̇аб̣б̣ам̣ ман̃н̃зяяа, д̇асса д̣̇идтзва д̇хаммз жад̇д̇ааро сахад̇хаммигаа ваад̣̇аанубаад̇аа г̇аараяхаа таанаа ваад̣̇аануваад̣̇аа г̇аараяхам̣ таанам̣ (ма. ни. 3.8) ааг̇ажчанд̇и. гад̇амз жад̇д̇ааро? анабхиж̇жхам̣ жз бхавам̣ д̇хаммабад̣̇ам̣ г̇арахад̇и бадиггосад̇и, яз жа хи яз жа (ма. ни. 3.142-143) абхиж̇жхаалуу гаамзсу д̇иб̣б̣асаарааг̇аа саман̣аб̣раахман̣аа д̇з бход̇о буж̇ж̇аа д̇з бход̇о баасам̣саа. аб̣яаабаад̣̇ам̣ жз бхавам̣ д̇хаммабад̣̇ам̣ г̇арахад̇и бадиггосад̇и, яз жа хи б̣яаабаннажид̇д̇аа бад̣̇удтаманасан̇габбаа саман̣аб̣раахман̣аа д̇з бход̇о буж̇ж̇аа д̇з бход̇о баасам̣саа. саммаасад̇им̣ жз бхавам̣ д̇хаммабад̣̇ам̣ г̇арахад̇и бадиггосад̇и, яз жа хи мудтассад̇ий асамбаж̇аанаа саман̣аб̣раахман̣аа д̇з бход̇о буж̇ж̇аа д̇з бход̇о баасам̣саа. саммаасамаад̇хим̣ жз бхавам̣ д̇хаммабад̣̇ам̣ г̇арахад̇и бадиггосад̇и, яз жа хи асамаахид̇аа виб̣бханд̇ажид̇д̇аа саман̣аб̣раахман̣аа д̇з бход̇о буж̇ж̇аа д̇з бход̇о баасам̣саа.
‘‘яо ко, бариб̣б̣ааж̇агаа, имаани жад̇д̇аари д̇хаммабад̣̇аани г̇арахид̇аб̣б̣ам̣ бадиггосид̇аб̣б̣ам̣ ман̃н̃зяяа, д̇асса д̣̇идтзва д̇хаммз имз жад̇д̇ааро сахад̇хаммигаа ваад̣̇аанубаад̇аа г̇аараяхаа таанаа ааг̇ажчанд̇и . язби д̇з бариб̣б̣ааж̇агаа ахзсум̣ уггалаа вассабхан̃н̃аа вассабхин̃н̃аа (га.) сам̣. ни. 3.62 бассид̇аб̣б̣ам̣ ахзд̇угаваад̣̇аа агирияаваад̣̇аа над̇т̇игаваад̣̇аа, д̇зби имаани жад̇д̇аари д̇хаммабад̣̇аани на г̇арахид̇аб̣б̣ам̣ на бадиггосид̇аб̣б̣ам̣ аман̃н̃им̣су. д̇ам̣ гисса хзд̇у? нинд̣̇ааб̣яааросанаубаарамбхабхаяаа’’д̇и убаваад̣̇абхаяаад̇и (га.) ма. ни. 3.150; сам̣. ни. 3.62 бассид̇аб̣б̣ам̣.
‘‘аб̣яаабанно сад̣̇аа сад̇о, аж̇жхад̇д̇ам̣ сусамаахид̇о;
абхиж̇жхаавинаяз сигкам̣, аббамад̇д̇од̇и вужжад̇ий’’д̇и. д̣̇асамам̣;
урувзлаваг̇г̇о д̇ад̇ияо.
д̇ассуд̣̇д̣̇аанам̣ –
д̣̇вз урувзлаа лого гаал̣аго гол̣иго (га.), б̣рахмажариязна бан̃жамам̣;
гухам̣ санд̇удти вам̣со жа, д̇хаммабад̣̇ам̣ бариб̣б̣ааж̇агзна жаад̇и.